Ознака: Saša Marčeta blog

Otvaranjem centrale u Beogradu i zvanično smo načeli najvažnije tržište u Srbiji. Nakon starta u Zrenjaninu početkom devedesetih, a onda i preseljenja centrale u Novi Sad, negde je bilo logično da naredni korak bude Beograd. Motiv ovog poteza je pre svega bio potencijal velikog tržišta. Želja je naravno i da zaposlimo nove ljude iz ove sredine. Oni koji već rade u MaxBet timu zadovoljni su prostorom, svim modernim rešenjima koje smo u saradnji sa arhitektama sproveli u delo. Mogu da kažem da i lično smatram da je centrala prostor kakav sam oduvek želeo za kompaniju.

Fokusirali smo se tako da najveći deo prostora bude zasnovan na „open space“ konceptu, s ciljem da zaposleni imaju bolju komunikaciju i da na ovaj način dodatno ojačamo timski rad. Naravno, zajednički prostor – sala za sastanke, ipak je izdvojena, ali vrlo transparentna, ograđena staklom. Zastupljen je i eco-friendly momenat postavljanjem posebnih posuda za separaciju otpada. Svima je tokom dana dostupan restoran koji u potpunosti podseća na naš „Kafemat“, kao i poseban prostor za opuštanje u vreme pauze. Posebno mi je drago što deca zaposlenih imaju svoj kutak i što ovde, uz svoje roditelje, mogu da se druže i da uživaju.

Suština je da zaposleni dolaze na posao inspirisani i sa više entuzijazma, i da u prostoru u kojem u proseku provode osam radnih sati, imaju i dovoljnu dozu komfora.

Novi prostor iskoristili smo prošlog petka i za proslavu početka rada u Beogradu, u društvu prijatelja i dugogodišnjih saradnika kompanije. Oni koji nas poznaju, znaju da nijedna proslava ne može da prođe bez vrhunske muzike, benda, atmosfere.., uostalom – pogledajte 😉

Maxbet Proslava
Maxbet Proslava7
Maxbet Proslava8
Maxbet Proslava2
Maxbet Proslava10
Maxbet Proslava11
Maxbet Proslava4
Maxbet Proslava5
Maxbet Proslava3
Maxbet Proslava
Maxbet Proslava9
Maxbet Proslava6

Saša Marčeta

– U životu ne postoje slučajnosti. Ako ih ima, onda ih je malo –

Nedavno smo u jednom društvu poveli raspravu o društvenoj odgovornosti. Nisu to bili meni bliski ljudi, ni oni koje često viđam, ali svejedno, uvek sam raspoložen da saslušam tuđe mišljenje. Interesantno je da su u raspravi najglasniji bili oni za koje lično smatram da nemaju naročito opravdanje za takav nastup. Uglavnom je to česta slika danas, a najčešće na društvenim mrežama – najglasniji su oni koji o onome o čemu govore zapravo najmanje znaju.

Obično ne reagujem na to ne zato što sam oguglao, nego zato što takve rasprave smatram gubljenjem energije. Priča se razvijala tako da smo u jednom momentu svi vitlali argumentima i primerima kako smo društveno odgovorni, što, ispostavilo se, i nije bilo tako loše. Evo i zašto. Naime, onaj koji se prokazivao za najvećeg dobrotvora (u šta nemam pravo da sumnjam), zapravo je najlošiji poslodavac. To je nešto što je opšte poznato svima koji su u tom trenutku sedeli za stolom. Međutim, njegova priča nije dobila sporni karakter dok drugi za stolom nije rekao da svo to donatorstvo prema zajednici duboko poštuje, ali da najvećom društvenom odgovornošću ipak smatra brigu o svojim zaposlenima kroz redovna, stabilna i dobra primanja. Naravno, atmosfera je u tom momentu splasnula. Bio je to pravi primer one situacije kada ljudi upadnu u sopstvenu zamku, bez da ih prethodno neko u nju gurne.

Suština ovog susreta i zaključak je da s vremena na vreme treba prvo da pogledamo sebe, svoje „dvorište“, ono što radimo, i ako je sve u redu, opravdano je da idemo dalje. I da doniramo. Gledajući odgovornost iz tog ugla, stvari u našoj kompaniji postavljene su sasvim dobro. Zaposleni imaju redovna primanja, priliku da se usavršavaju kad god to žele (o primerima ljudi koji su neverovatno napredovali pisaću jednom priliom detaljno), imaju odlične uslove za rad.

Osim toga, zaposleni u MaxBetu gledaju da i sami pokažu svoju društvenu odgovornost. To je taj „next level“ u radu koji volim kod njih. U par navrata ove godine kolektivno smo dali krv. U ustanovama u kojima se leče i borave deca, skromnim izdavajanjem – Svim srcem- rešili smo neke dugogodišnje probleme.

Gledam da i lično, van kompanije, dam doprinos tamo gde je potrebno. Rešio sam da u novembru to bude crkva u Sremskim Karlovcima posvećena Svetom proroku Iliji. Moja donacija neće rešiti sve njihove probleme, ali će biti doprinos, a nadam se i motivacija drugima. Tako to posmatram. Ukoliko svako od nas pruži po jedan deo nečega, verovatnoća da problem rešimo je mnogo veća nego da to radimo sami. Setite se samo koliko je obolele dece poslato u inostranstvo na lečenje zahvaljujući porukama od 100 ili 200 dinara koje može da izvoji velika većina. To je ta snaga zajedništva, visoka kolektivna svest.

sa sveštenikom Crkve Svetog proroka Ilije

Treba razmišljati o pojmu društvene odgovornosti, idu praznici i možda je pravo vreme za to. U međuvremenu, podeliću detalje iz unutrašnjosti crkve koja je me je ostavila pod utiskom.

Saša Marčeta

Crkva Svetog Proroka Ilije Sasa Marceta
Crkva Svetog Proroka Ilije Sasa Marceta1
Crkva Svetog Proroka Ilije Sasa Marceta2
Crkva Svetog Proroka Ilije Sasa Marceta3
Crkva Svetog Proroka Ilije Sasa Marceta4
Crkva Svetog Proroka Ilije Sasa Marceta5
Crkva Svetog Proroka Ilije Sasa Marceta6
Crkva Svetog Proroka Ilije Sasa Marceta7
Crkva Svetog Proroka Ilije Sasa Marceta8
Crkva Svetog Proroka Ilije Sasa Marceta9
Crkva Svetog Proroka Ilije Sasa Marceta9
Crkva Svetog Proroka Ilije Sasa Marceta10

Jučerašnju konferenciju „Ekonomist: Svet u 2018.“ koja je održana u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, svakako bih svrstao u jedan od važnijih događaja u 2017.

Osim činjenice da je konferencija na jednom mestu okupila predstavnike Vlade Srbije, ministre, ambasadore, bilo je više nego korisno saslušati izlaganja na teme poput „Evropa i svet pred izazovima terorizma, globalnog zagrevanja i potencijanih novih kriznih žarišta“, „Energetska sabilnost Srbije“, „Regionalni razvoj iz perspektive domaće korporacije“, „Kulturna diplomatija u digitalnom dobu“, i ostalih.

Eksperti u svojim oblastima smatraju da nam predstoje bolja vremena. Logično je da je svima nama u interesu da država ide napred, kako prosečnom zaposlenom građaninu, tako i nama, poslodavcima. Ulazak stranog kapitala, dolazak velikih kompanija, kreiraju jednu – rekao bih – atmosferu novih izazova. Nakon ove konferencije nameće se još jedan zaključak – moramo mnogo više raditi na svojoj konkurentnosti, uticaju na tržištu, uvoditi nova rešenja (mnoga od njih se uveliko primenjuju u svetu i daju rezultate), i dublje analizirati postignute rezultate.

Više rada na sopstvenoj kompaniji i resursima, bez gubljenja energije na nepotrebne stvari. O tome sam nedavno pisao, podsetimo se OVDE. Na kraju, nadam se da će i država u 2018. pre svega voditi računa o „svom dvorištu“, i da će se u (još) većoj meri posvetiti svojim građanima, privredi i svim vitalnim segmentima.

Saša Marčeta

 

Na pravom mestu u pravo vreme

Nedavno sam u Beogradu sreo dugogodišnjeg poznanika, i u priličnoj žurbi razmenili smo nekoliko rečenica. Na brzinu je ispričao da ima puno obaveza i da „baš večeras mora da ide na neki prijem, a inače takvu vrstu događaja prezire“.

Propratio je to još prevrtanjem očima, i već za par minuta sam gledao kako brzo ulazi u auto i podiže ruku, što je trebalo da znači „vidimo se“.

Ne znam ni sada zašto me je ta rečenica okupirala do kraja dana, ali generalno, za poslovne ljude je to bitna stvar. Odlazak na predavanja, prijeme, obeležavanje određenih datuma, iako nisu prioritetni u našim dnevnim rasporedima obaveza, smatram da ih moramo poštovati. Pre svega jer ti događaji najčešće nisu otvorenog tipa, i lista zvanica se verovatno pravi na osnovu nekih kriterijuma, i zato je nekulturno ukoliko se ne pojavite tamo gde vas neko očekuje. Neodlaženjem se ne postaje bitan ni nedodirljiv.

Da sam se vodio tom logikom i odlazio samo na ona mesta koja meni prijaju, verovatno danas ne bih imao 30-40% saradnika. U tome je ključ. Doživljavao sam sve pozive kao izazove da upoznam nove ljude, potencijalne saradnike, i u krajnjem slučaju, da predstavim svoju kompaniju. Verovatno je bilo i prijema i susreta koji nisu dali rezultate, ali ne sećam se da je ijedan bio neprijatan ili besmislen. Upoznao sam bitne ljude, iskoristio priliku da porazgovaram sa njima, da ponudim saradnju, da naučim nešto novo. To je onaj direktni kontakt koji ne možete da ostvarite ni preko jednog mejla, LinkedIna i svih ostalih elektronskih kanala komunikacije.

Zato, ne bežite od prilika – iskoristite ih.

Saša Marčeta

U 2017. godini pokrenuli smo društveno odgovornu kampanju „Svim srcem“. Cilj kampanje je pomoć institucijama i ustanovama koje brinu ili se bave lečenjem dece.

Od početka kampanje klima uređaji donirani su Zavodu za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju Beograd, Domu za decu sa posebnim potrebama „Kolevka“ u Subotici, i Dnevnom centru za boravak mentalno nedovoljno razvijenih osoba „Naša priča“ u Zrenjaninu.

Svim srcem!

Izrada web sajta Progressive Media