Magija Maršala – u susret Danu mladosti

Sloboda čoveka nije samo u njegovom pravu da slobodno izražava svoja mišljenja i težnje, nego pre svega u pravu i mogućnostima da čovek suvereno odlučuje o svim pitanjima svoga života.

Josip Broz Tito

U MaxBet grupaciji mesec maj je, već skoro tradicionalno, u znaku organizacije proslave jednog vrlo specifičnog datuma – 25. maja, nekadašnjeg Dana mladosti. Tog dana se okupljamo u Maršalima širom Srbije i nazdravljamo u čast Jugoslavije koju smo voleli.

Dešava se da ljudi pitaju, odakle meni, kao nekome ko uvek gleda u napred, u budućnost, takva  nostalgija za nečim što je bilo i što se nikada neće vratiti. Nisam siguran da li je objašnjenje vrlo jednostavno ili vrlo komplikovano, ali ako bih pokušao da se objasnim, to bi zvučalo ovako:

Ja sam Saša Marčeta. Rođen sam 1973. godine.

Moje odrastanje obeleženo je skromnim, vrednim roditeljima koji su me naučili šta znači raditi i zaraditi. Moje detinjstvo bilo je jednostavno i bezbrižno.

Neko bi rekao da je svako detinjstvo je bezbrižno , nezavisno od toga u kojoj deceniji se dešava. Nisam siguran da mogu da se složim sa tim. Mislim da je odrastanje u vremenu u kojem postoji izraženo prihvatanje različitosti i prisustvo vere u dobrotu i čast, bilo izuzetno važno za mene i moje poimanje sveta.

Biti mlad čovek u vreme Tita značilo je prihvatati ljude kao braću, bez obzira na to odakle su i kom se bogu klanjaju.

Biti mlad čovek u vreme Tita značilo je verovati da sigurnost postoji.

Biti mlad čovek u vreme Tita značilo je i posedovati čuveni pasoš koji te može odvesti gde kod ti padne na pamet. I ti onda stvarno ideš i vidiš i upoznaješ i saznaješ. Ti si slobodan. A sloboda je za mene imperativ.

Biti mlad čovek u vreme Tita značilo je biti deo sveta.

Zato me ne pitajte zašto sam odabrao da čuvam sećanje na vreme vreme crvenih kioska, fiće, Baneta Bumbara i crvenog pasoša.

Da, verujem za sebe da sam moderan čovek koji svakodnevno gleda ka budućnosti i koji se raduje svakom napretku i tehnološkim dostignućima.

I da, bez griže savesti dopuštam sebi da budem nostalgičan za vremenom kojeg više nema i neće ga biti. Za vremenom koje je u meni ostavilo neizbrisiv trag.

I zato, drugovi i drugarice, vidimo se 25. maja!